Роштиљ без дима треба да има два нивоа: прво, роштиљ без сагоревања хемијских емисија: сва употреба горива као извора топлоте роштиља, као што је дрвени угаљ, чак и након потпуног сагоревања црвеног угља, млевени роштиљ од белог угља, затим ту су роштиљи од течни нафтни гас и природни гас. Чак и ако изгори и опрема за роштиљ је пуна, хемијске емисије ће и даље постојати без обзира да ли можемо да видимо црни дим или не. Испуштене супстанце ће и даље загађивати храну и животну средину. Електрична енергија је најчистији извор топлоте од свих извора топлоте који се користе за роштиљ. Електрична енергија нема хемијске емисије као извор топлоте. Друго, нема уљне паре током роштиљања: уљна пара долази из извора топлоте који капље из уља Диди током роштиљања, као што је уље које Диди капље из ватре на дрвени угаљ, које капље на електричну цев за грејање и претвара се у уљну пару одмах, уљне паре долазе и од постојања процеса пржења хране, пржења хране када ће се квалитет уља погоршати, али и производи уљне паре, загађење хране, загађење животне средине.
Неке такозване бездимне електричне пећи за роштиљ су такозване бездимне и оне елиминишу само емисију гасова сагоревања и не елиминишу стварање и емисију уљних испарења. Људи се често лако превари, по структури пећи можемо закључити да је немогуће бити без дима. Пре свега, грејни елемент је постављен испод мреже за роштиљ, а капљице уља са роштиља ће падати на њега, што ће неизбежно производити уљне паре. Друго, неке мреже за роштиљ широке ширине, иако намерно покривају грејни елемент, у ствари, роштиљ је постао половина гвоздене плоче која гори, али и неизбежно производе пржени, пржени дим. Најстрашнија је садашња употреба роштиља на вештачки угаљ, ко може да гарантује производњу сировина од вештачког угља, не помешане са формалдехидом, фенолом и другим хемијским сировинама индустријског отпада? Дакле, нема ауспуха
